Прилагођена претрага

28.07.2009.

Zasto godina ima dvanaest meseci

Kalendar predstavlja način merenja vremena. U prirodi ima pojava koje pomažu čoveku da meri vreme.

Tako, na primer, postoji prirodna podela vremena - na dane i godine. Meriti dan je lako, pošto je on ograničen periodima tame i svetlosti. No, izračunati broj dana u jednoj godini je teško, zato što svaka godina mora biti jednaka vremenu koje je potrebno Zemlji da obiđe oko Sunca. Danas znamo da ovo putovanje naše Zemlje kroz vasionu traje 365 dana, 5 časova, 48 minuta i 46 sekundi.

U staro doba je čovek merio vreme prema Mesčevim menama, to jest prema pojavljivanju i nestanku mladog meseca. Drevni Egipćani, koji su prvi počeli da iole tačno mere godinu, radili su to pomoću jednog mesečnog kalendara zasnovanog na redovnim Mesečevim menama. Oni su, naime, zapazili da se mlad mesec pojavljuje svakih dvadeset devet ili trideset dana. Dvanaest ovakvih meseci označavalo je dolazak i smenjivanje četiri različitih doba i, na taj način, godinu.

Međutim, egipatski sveštenici zapazli su još nešto. Jednoga dana svake godine, jedna sjajna zvezda - Sirijus, pokazala bi se na nebu neposredno pre izlaska Sunca. Sveštenici su onda počeli da broje dane koji su prolazili pre nego što bi se zvezda opet pojavila, pa su utvrdili da je svake godine proticalo tačno 365 dana. Takvu godinu su podelili na dvanaest meseci po trideset dana, s tim što je na kraju godine preostalo pet dana.

I drugi drevni narodi imali su godinu zasnovanu na Mesečevim menama. Tako su i Vavilonci i Jevreji imali po dvanaest meseci u jednoj godini. Naš današnji kalendar zasnovan je na starom rimskom kalendaru, koji je tokom istorije pretrpeo znatne promene. Najraniji rimski kalendar imao je svega deset meseci u jednoj godini. Rimljani su kasnije dodali svome kalendaru još dva meseca. Oni su, zapravo, kad god su to želeli, dodavali godini naknadne mesece, kako bi im se kalendar složio sa Sunčevom godinom, to jest vremenom potrebnim Zemlji da načini jedno putovanje oko Sunca.

Julije Cezar je najzad rešio nastale nejasnoće i usvojio novi kalendar koji se temeljio na Sunčevoj godini od 365 i 1/4 dana. Svaka četvrta godina je bila prestupna i brojala 366 dana. Još kasnije, i ovaj kalendar je ispravio papa Grgur XIII, pa se taj kalendar upotrebljava i danas širom sveta.

Нема коментара:

Прилагођена претрага