Прилагођена претрага

28.07.2009.

Zasto sedmica ima sedam dana

Nedelja ili sedmica je "veštačka" podela vremena. Dan je odeređen prema obrtanju ili rotaciji Zemlje oko njene ose, a godina po vremenu koje je potrebno Zemlji da jednom obiđe oko Sunca. Međutim, čovek je zaista "izmislio" sedmicu.

Pre nego što je stvorena sedmica ili nedelja, jedina podela vremena bila je na mesece. Ta podela zasnovana je na Mesečevim menama. Dani nisu imali nazive. Međutim, kad su ljudi počeli da podižu gradove, želeli su da imaju posebne pazarne dane, dane za vreme kojih se moglo trgovati.

Takvi pazarni dani ponekad su bili svakog desetog dana, ponekad svakog sedmog ili svakog petog. Vavilonci su, na primer, bili odredili da pazarni dan bude svaki sedmi. Tog dana nisu radili, osim što su se okupljali radi trgovine i verskih svečanosti. I Jevreji su se poveli njihovim primerom, ali su sedmi dan rezervisali samo za religiozne svrhe.

Tako je stvorena sedmica. Ona je, jednostavno, predstavljala vremenski period između pazarnih dana. Posle toga trebalo je samo dati nazive pojedinim danima. Jevreji su prosto nabrojali dane u nedelji, računajući od sabata, to jest subote. Sreda je, na primer, bila četvrti dan posle sabata, to jest dana počinka i praznika.

U stara vremena mnogi narodi su takođe imali nedelju, ali ona nije uvek brojala sedam dana. Tako su Grci počeli sa desetodnevnom nedeljom. Kasnije su usvojili sedmodnevnu nedelju, koja je važila u egipatskom gradu Aleksandriji. Rimljani su prvo imali nedelju od osam dana. Tek u četvrtom veku su uveli nedelju od sedam dana. Anglosaksonci su preuzeli ovakvu nedelju od Rimljana.

Нема коментара:

Прилагођена претрага