Dan traje 24 časa samo zato što je čovek hteo da ga tako podeli.
Ne postoji ništa u prirodi što je u vezi sa časovima, minutima i sekundama. Ovu podelu vremena je učinio čovek prema svojoj želji. Ali ima nešto što se događa u prirodi u jednom danu. Svaki put kada se Zemlja jednom obrne oko svoje ose, prođe određeno vreme koje zovemo danom.
Naučnici, pomoću zvezda, tačno mogu da izmere to vreme. U opservatorijama se nalaze tzv. "zvezdani" časovnici. Zvezdani dan počinje od trenutka kada jedna zvezda pređe preko meridijana i traje do momenta kada ga ponovo pređe.
Pošto je čovek podelio dan na časove, minute i sekunde, mi tačno možemo reći koliko traje zvezdani dan: 23 časa, 56 minuta i 4.09 sekundi. Ali pošto bi bilo teško u praktičnom životu upotrebljavati zvezdani dan, uzimamo dan traje 24 časa, pa dodajemo prestupnoj godini jedan dan radi ispravljanja ove razlike.
U staro vreme, ljudi su smatrali da dan traje od izlaska do zalaska sunca. Vreme trajanja noći se nije računalo. Grci su računali da dan traje od jednog do drugog zalaska sunca, a Rimljani od ponoći do ponoći.
Dok časovnici nisu bili pronađeni, računalo se da dan i noć traju po 12 časova. Ovakva podela nije bila praktična, jer se dužina dana i noći razlikovala u pojedinim godišnjim dobima. Danas, u većini zemalja je zakonom utvrđeno da dan traje 24 časa, i to od ponoći do ponoći, prema rimskom računanju vremena.